Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића Основни подаци о кандидату и дисертацији - реферат

Факултет политичких наука

Наставно-научно веће

Одељење за новинарство и комуникологију

Реферат

о подобности кандидата и предложене теме за докторску дисертацију:

Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића

1. Основни подаци о кандидату и дисертацији

Слађана Илић рођена је 1974. године у Краљеву. Средњошколско образовање стекла је у Педагошкој академији „Петар Петровић Његош“ у Крушевцу. Дипломирала је 26. децембра 1998. године на Филозофском факултету у Нишу, на СГ Српски језик и југословенске књижевности. Одбранила је магистарски рад 8. априла 2005. Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Мило Ломпар). Од јануара 1999. до септембра 2000. године Слађана Илић је волонтирала (као библиотекар) у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу. У стални радни однос примљена је септембра 2000. године. Од новембра 2000. до фебруара 2004. године радила је као уредник културних програма у Библиотеци. Хонорарно је радила 2003. године као уредник и у Издавачкој кући за децу Бајка из Ниша. Од 2004. године запослена је као уредник за општа и уџбеничка издања у Издавачком предузећу Креативни центар у Београду. Године 2008. са Издавачким предузећем Креативни центар и Библиотеком Милутин Бојић била је организатор и учесник округлог стола српских и норвешких писаца за децу. Била је члан уредништва Часописа за књижевност, уметност и културу Градина (Ниш) 2001. године. Од 2007. године члан је редакције Часописа за књижевност, уметност и културу Наш траг (Велика Плана).

Од 2003. године члан је великог жирија „Вечерњих новости“ за књижевну награду Меша Селимовић . Аутор је, реализатор и модератор симпозијума Стари и нови Ниш у делима списатеља који је одржан 2006. године у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу. Средства за реализацију тог пројекта одобрио је Савет за културу града Ниша. Од 2000. године активно пише књижевну критику. Радови су јој објављивани у готово свим часописима и листовима за књижевност, културу и уметност који се издају у Србији (Летопис Матице српске (Нови Сад), Златна греда (Нови Сад), Књижевни лист (Београд), Књижевност (Београд), међународни часопис Стил (Београд), Свеске (Панчево), Повеља (Краљево), Градина (Ниш), Слава (Ниш), часопис на бугарском језику Мост (Ниш), Наше стварање (Лесковац), Бдење (Сврљиг), Траг (Врбас), Кораци (Крагујевац), Поља (Нови Сад), Наш траг (Велика Плана) итд. Објавила је више стотина текстова из области књижевне теорије, историје и критике, као и књигу Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004), Агора, Зрењанин 2005.

2. Приказ магистарског рада Слађане Илић

Магистарски рад Слађане Илић Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића представља добро обрађену и заокружену проблемску целину, састављену од двадесет и једног поглавља поглавља. Кандидаткиња је већ ту испољила склоност према истраживању контекстуалних, па и политичких, околности важних за настајање књижевног дела.

У првом делу рада изложени су ауторкини мотиви за писање рада, појмовно-хипотетички оквир истраживања, дефинисан је предмет рада, циљеви истраживања, као и методологија писања тезе.

Унутар области која представља гранично подручје филозофије и књижевности моралистичке идеје размотрене су у магистарском раду Слађане Илић као семантичко поље које у многим елементима стоји на граници две дисциплине. Уметнички поступци којима су моралистичке идеје добиле статус естетички функционалних елемената у уметничком тексту анализирани су и интерпретирани као феномени који се не могу одвојити од филозофских учења и политичких околности на које се песник Јован Стерија Поповић угледао, које је експлицитно или имплицитно познавао.

Сличност са елементима филозофских учења, везе и утицаји, на једној страни и разлике и оригиналност ауторске поетике на другој, основне су тезе око којих се формирала, најпре, класификација моралистичко-политичких идеја у поезији, а затим и систематизација функција моралистичких идеја унутар Стеријине поетике.

Да би се Стеријине моралистичке и политичке идеје на одговарајући начин класификовале и да би се утврдила њихова функционалност у песничком тексту било је потребно најпре дефинисати појмове морал и етика и утврдити разлику међу њима.

Однос поезије и морала изузетно је значајна тема и о њој су у оквирима европске традиције расправљали многи филозофи, уметници, критичари, политиколози и историчари.

Проучавајући Стеријину поезију кандидаткиња закључује да у њој преовлађују ерудитне и дидактичке тежње које се ослањају на нашу песничку традицију 18. века (претежно на Лукијана Мушицког), али и на латинске песнике о којима је учио. Његово посматрање света поклапа се са стоичким филозофским системом, а слика света синтеза знања и спознаја о свету.

Кандидаткиња открива да у основи Стеријине поезије лежи идентификација врлине и среће, односно порока и несреће. Он је сматрао да је срећан онај који радо са извршења једног дела прелази на извршење другог, увек са циљем да служи заједници и ближњима. То је била Стеријина лична мисија према чијој је могућности остварења пред крај живота он био потпуно скептичан верујући да се ништа не може исправити у људској природи и у друштву јер је у њима преовладао порок. Тако су моралистичко-политичке идеје постале веома функционалне у уметничком тексту закључује кандидаткиња.

У закључним разматрањима („тематски круг песама са историјском и родољубивом тематиком“, Теме из античке прошлости“, „Теме из средњовековне националне прошлости“, „Круг песама са савременом националном тематиком“) резимирани су теоријски ставови и изнети формални резултати истраживања.

Примењујући статистичко-аналитичку методу на селективни корпус текстова, уз примену могућих постулата теорије информација, кандидаткиња долази до оригиналних резултата. Постављене хипотезе као и добијени исходи показују потребну обевештеност и знање кандидаткиње. Концепција рада је добро постављена. Теоријски део рада проситиче из познавања и анализе доступних објављених радова истраживаног подручја.

При анализи проблема постављених претпоставки, као и у анализи и тумачењу добијених резултата, уочава се склоност кандидаткиње ка истраживачком раду.

3. Приказ важнијих радова кандидаткиње

Књига: Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози)

Тумачење започиње од анлизе језика који обележава савремену српску прозу. У њој се говори о пропадању старе језичке матрице и настајању нове у функцији позитивног, стваралачког, борбеног, критичког духа који је опстајао упоредо са рушењем, уништавањем и унижавањем. Језик отпора, политике и протеста уобличио је специфични језички слој који је значио много више од пуког непристајања на постојеће.

Именовање, исказивање и формализовање свести о непристајању јесте посредна прича о друштвеном стицању знања из демократског политичког комуницирања.

У студији се ауторка аналитички бави језиком а језик, по правилу, открива и многе скривене димензије других феномена.

Слађану Илић интересује кондензовани језички исказ, микроструктурна вербална форма. Захтеван и прецизан аналитички поступак изведен је без логичких априоризама и привилегије накнадног увида.

Слично херменеутичко усмерење приметно је и у другим радовима кандидаткиње.

1. Предмет дисертације

Предмет дисертације јесте да се у приповеткама Радована Белог Марковића (Ћелије, 1947), једног од најзначајнијих српских прозаиста 20. и 21. века, утврде различити приповедачки поступци помоћу којих је реализован политички дискурс у приповеткама овог писца.

То ће се учинити најпре тако што ће се истакнути сличности и разлике његове прозе с „прозом новог стила“ чији су главни представници Драгослав Михаиловић, Видосав Стевановић, Мирослав Јосић Вишњић, Милисав Савић...

Затим ће се то утврдити разматрањем тематске основе прича Радована Белог Марковића у чијем средишту je реалистичан догађај као и приповедани политички простор и време. Оно што онеобичава приче, чија је основа реалистичка, јесте митопоетски приповедани простор – предели Горње и Доње Псаче, Мислопоље, село Ћелије и Бело Ваљево. Приповедано време поклапа се с друштвенополитичким дешавањима непосредно након Другог светског рата (оснивање сељачких радних задруга, деловање УДБЕ).

кандидаткиња ће размортићемо поступке помоћу којих приповедач догађаје из сфере реалистичког преводи у сферу зачудног и фантастичног као и улогу и природу приповедача и рукописа. Приповедачи великог броја приповедака Радована Белог Марковића специфични су зато што не припадају нужно само стварности, а приповедају причу чија је основа реалистичка. На пример, у неколиким причама у збирци Године расплета (1992) приповедач је Сава Савановић, српски архивампир који се први пут појављује у приповеци Милована Глишића Глава шећера .

Овај, као и велики број јунака осталих приповадака Радована Белог Марковића, утварне су природе (више пута умиру и јављају се иза сопствених смрти) и лако прелазе из света у свет.

У вези с тим веома је важно размотрити и хумор у прози овог писца. Наиме, у његовим причама долази до значајног померања у оквиру приповедне парадигме јер се јунаци, који нпр. припадају митолишком моделу (вампири) у његовим приповеткама понашају другачије него што то митолошки модел подразумева. Таквом врстом изневеравања митолошког модела постиже се комичан ефекат.

У тези ће се анализирати и политичка природа приповедачког дискурса, природа пронађених докумената којe коментаришу приповедачи. Размотриће се и функција натуралистичких елемената и поступак на који их Радован Бели Марковић поетизује, служећи се поређењима, метафорама и понављањем појединих синтагми и реченица чија је улога рефренска које онеобичавају приповедање чија је основа реалистичка.

Анализираће се још једна специфичност приповедачког поступка овог писца – увођење гласа гомиле. У његовим причама тај глас веома је значајан. Његова функција јесте да дочара атмосферу једног доба (страх људи у тоталитарном друштву), дух провинције и опасности која вреба појединца због резоновања гомиле (потреба да се обавезно неко окриви за непочинство, макар и не био крив, страдање појединца у корист гомиле).

У вези с тим веома је значајно и то како се у различитим аспектима гомила, која је одувек припадала приповеданом простору, односи према придошлицама. Анализирајући понашање политичке гомиле кандидаткиња ће тумачити узрочно-последичан однос између ње и механизама тоталитарне власти. С повећавањем репресије власти, увећава се страх гомиле и њен негативан однос према појединцу.

Такође ће се посебно анализирати и елементи политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. Тај писац у својим делима баштини различите редакције српског језика и дијалекте. Осим што остварује своју примарну намеру – да употребом специфичног језика да особен ритам својој прози, као и то да старе речи прозвуче као нове – он измишља особени дијалекат којим говоре његови јунаци, који је близак дијалекту његовог географског завичаја, али се од њега и разликује. Осим што архаизује језик с циљем да од заборава сачува старе речи, Радован Бели Марковић смишља и нове којима именује оно што постоји само у оквирима његове прозе.

Истраживачка пажња дисертације биће усмерана на откривање иновативног односа Радована Белог Марковића према генолошком пореклу прозних облика који садрже значајне иновативне елементе политичког дискурса. То је посебно уочљиво у збиркама приповедака Црни колач (1983) и Швапска коса (1989). Истраживање иновативности прозних облика који садрже политички дискурс укључује и:

- проучавање поступка превођења приповеданог с реалистичне на гротескно-хоморну или медитативну раван;

- проучавање поступка увођења лирских елемената;

- проучавање фрагментарно структурираних прича које су репрезентативни примери одличног спајања лирског и наративног;

- проучавање мозаички грађених прича структурираних у виду речника, енциклопедије, каталога синонима, фотографија, сентенци, савета, у виду каталога умрлих, у форми писма и сл.

Истраживање подразумева и проучавање реминисценција на дела других писаца и цитатности у којима је заступљен политички дискурс и њихову функционалност у тексту.

Централни део рада представља истраживање и тумачење стилско-реторичких потупака и политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. На основу лингвистичке анализе утврдиле би се особености стилско-реторичких поступака социолекта ове прозе у светлу политичког дискурса рата и мира, као и у светлу језика политике и политичке пропаганде.

Ова дисертација представља покушај изучавања политичког дисурса са више аспеката: стилско-реторичког, политиколошког, комуниколошког, културолошког, психолошког, симболичког и семантичког: – каква су лингвистичка обележја и особености посебног језичког социолекта и у каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и политичке пропаганде.

1. Циљ дисертације

Истраживачка пажња усмерена је у више праваца:

– Ка истраживању и тумачењу елемената, особености и функције политичког дискурса у ппрози Радована Белог Марковића,

– У каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и језику политичке пропаганде?

Циљ истраживања је пронаћи специфичне моделе прозне структуре:

– с обзиром на то одакле долазе и куда иду искази који се ту размењују,

– према томе шта ти искази садрже, и

– са становишта реторичности и стила њихових формулација.

Истраживачка пажња дисертације биће усмерена на језички исказ и дистрибуцију језичких елемената који образују политички дскурс.

6. Опис садржаја

Дисертација ће садржати следеће делове:

1. Радован Бели Марковић као приповедач

- Сличности и разлике између његових приповедака и приповедака писаца „прозе новог стила“

- тематске основе приповедака;

- Заступљеност политичког дискурса

- Поступак увођења политичког дискурса, примене и структурирања

2. Карактеристике приповедачког света

- Техника пронађеног рукописа

- Форма и структура приповетке (речник, енциклопедија, писмо, каталог...)

3. Различити видови приповедања

- одлике и специфичности приповедача;

- карактеристични приповедачки поступци;

- јунаци његових приповедака (карактеризација).

4. Превођење приповеданог из сфере реалистичког у сферу лирског, лирске особине, језик

5. Реминисценције на дела других аутора и интертекстуалне везе

6. Закључак

Рад ће се поступно обликовати дедуктивном истраживачком методом од општих карактеристика политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића до појединачких карактеристика које ће се посебно систематизовати по својим семантичкиим пољима и функционалности у тексту.

7. Основне хипотезе

Радован Бели Марковић јесте:

- иноватор приповедачких поступака и језика у савременој српској прози;

- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст;

- аутентично спаја лирско и наративно, фикционално и политичко;

- један је од највећих савремених лиричара прозаиста који успешно моделује елементе цивилизацијског стилског комплекса;

- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст.

Посебне хипотезе

1. Политички дискурс у књижевном тескту се прилагођава условима настанка и контекстуалном, националном и политичком идентитету.

2. Политички дискурс осликава социјална дешавања и климу, колективни дух времена и народа, историјску и митску свест јунака као и њихов културни и фолклорни образац.

3. Политички дискурс са елементима посебних социолеката илуструје својства језика као политичке пропаганде и језика политике, али истовремено сврсисходно доприноси карактеризацији ликова и осликавању времена и простора.

8. Методе које ће у истраживању бити примењене

С обзиром на то да је предмет истраживања сложена проблематика стилско-реторичких односа елемента политичког дискурса, истраживање ће се засновати на функционалистичком приступу који подразумева истраживање узрока појава, њихових функција и манифестација, као и анализу конкретних реторичких промена.

Од општенаучних метода, у процесу истраживања ће се користити метода моделовања, док ће историјско-компаративна метода бити значајна за прикупљање и поређење података из ближе и даље прошлости који су битни за предмет истраживања.

У методолошком погледу, неопходно је обезбеђивање и научне веродостојности изнетих претпоставки, што би се примарно постигло применом квалитативних метода. У раду ће бити доследно спроведен и принцип мултидисциплинарности будући да је нужно оформити методолошки инструментариј који подразумева комбиновање поступака и метода различитих научних дисциплина; од реторике, стилистике, теорије књижевности, науке о књижевности, књижевне историје, књижевне критике, политикологије, социологије, антропологије, комуникологије, све до теорије медија, психологије, историје, филозофије медија, културологије итд.

У овом истраживању биће примењен аналитичко – синтетички као општи метод, а структурална анализа и компаративно - историјски као посебни методи. Од методолошких техника користиле би се примарно квалитативна анализа садржаја , с тим што би фокус представљала анализа појединачних случајева (избор), а истраживање би садржало и елементе студије дескриптивног типа.

Примена компаративно - историјског метода и структуралне анализе води нас ка закључку да је истраживање и стилистичко – реторичка анализа политичког дискурса у уметничком делу динамичан процес који карактеришу сталне промене које треба пратити, описати и детаљно анализирати. Употреба аналитичко-синтетичког метода у истраживању имплицира примену: дескрипције, индукције, дедукције, аналогије, класификације, апстракције и генерализације.

Реализовање постављених методолошких захтева претпоставка је остваривања истраживачког циља, да се основна и посебне хипотезе научно и емпиријски докажу и уједно се подстакну други проучаваоци да се у својим радовима позивају на истраживану област.

С обзиром на то да проза Радована Белог Марковића није високо комуникативна, у истраживању ће бити примењена херменеутичка метода. То је начин да се уверљиво реконструишу употребљени елементи политичког дискурса.

9. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС

Очекује се да ће анализа политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића актуелизовати приповетке овог писца у којима су приповедана о временима после Другог светског рата и деведесетим годинама 20. века и понудити њихово ново читање у кључу анализе преовлађујућег политичког дискурса.

Откривање различитих иновативних приповедачких поступака указаће на иноваторство у савременој српској прози.

Указаће се на основне карактеристике приповедачког поступка лиризације политичког дискурса и спајање тешко спојивог, да наративно становиште најчешће осцилира између реалистичке и гротескно-хуморно конципиране тачке гледишта.

Очекивани резултат ове дисертације јесте и доказивање хипотезе да се елементима политичког дискурса у уметничком делу изражавају социјална дешавања и клима, колективни дух времена и народа, историјска и митска свест анонимних стваралаца поруке, као и њихови стилско-реторички, културни и фолклорни обрасци. Очекује се да ће детаљнијом стилско-реторичком анализом политичког дискурса као лингвистичко-политичких форми и посебног социолекта указати на разлике и сличности политичког дискурса са језиком политике и језиком политичке пропаганде. Анализа ће значајно осветлити и моћ језика и језик моћи ових вербалних форми и њихов пут од универзалног простора слободе до језика политике и идеолошког жаргона, пут од говорно-политичке сфере до стварног живота људи.

10. СЕЛЕКТИВНИ СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА КАНДИДАТКИЊЕ

Огледи и студије

1. Авант-поп је поп, књижевност се пише само због једне реченице , Златна греда, год. II, бр. 3 (јануар 2002), стр. 54—55.
2. Идентичност одраза: Борхес – Р. Б. Марковић (Р. Б. Марковић: Кнез Мишкин у Белом Ваљеву , Народна књига, Београд, 2002), зборник Савремена српска проза , бр. 15, 2003, стр. 149—156.

(Симпозијум о савременој српској прози, Трстеник 2002)

1. Површинске манифестације живота (округли сто Књижевна критика у богатој књижевности и оскудним временима , Књижевна колонија — Сићево, 2002 ), Градина, год. XXXVIII, бр. 1, 2003, стр. 61—65.
2. Новинска критика — сутон или успон књижевности (Симпозијум о књижевној критици, Нови Сад 2004) Златна греда, год. 4, бр. 32—33 (јун—јул 2004), стр. 60—61.
3. Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића (одломак из магистарског рада) , Траг, год. II, књ.II, свеска VII, бр. 7, септембар 2006, стр. 60-67.
4. Уклетост родитељског греха (О прози Павла Угринова , Књижевност, година LXIII, књига CCXX, број 2, 2008), стр. 70–76.

7. Извор комике у поезији за децу Владимира Андрића , Детињство, бр. 7, 2007, стр. 118–121.

(Симпозијум о књижевности за децу, Змајеве дечје игре, Нови Сад, мај 2007)

1. Невероватни догађаји (Слике детињства у причама Горана Петровића ), Међународни славистички симпозијум, Лавов, Украјина, мај 2008.
2. Апсурд људске егзистенције и песимизам у Лепој Јелени Мирослава Јосића Вишњића , Зборник радова Златни век Мирослава Јосића Вишњића (поводом четрдесет година књижевног рада и шездесет година живота), Сомбор 2006, стр. 121–128.
3. Еротско у роману Дивљи калем Радосава Стојановића, Писци у Нишу и о Нишу (Зборник реферата са научног скупа из пројекта Књижевни и културни живот на југоистоку Србије у 19. и 20. веку, одржаног 1. децембра 2006. године ), стр. 249–254.
4. Тајне стварања (поговор у: Радосав Стојановић, Еуридикини просиоци , збирка прича, Панорама , Приштина 2007, стр. 247–254)
5. Фрагменти о лирском у прози Радована Белог Марковића , Симпозијум о спрпској прози, Трстеник 2007, зборник Савремена српска проза бр.20, 2008, стр. 187–205.
6. Слике детињства у причама Мирослава Јосића Вишњића , Симпозијум поводом првог добитника Вељкове Голубице, Сомбор 2008, зборник Вељкови дани 2008 , стр.140–158.
7. Туга и смрт у романима Радована Белог Марковића , Симпозијум поводом тридесет година књижевног рада Радована Белог Марковића , Ваљево 2007, зборник Проза Радована Белог Марковића , Ваљево 2009, стр. 141–147.

15. Вампирске приче Милована Глишића и Радована Белог Марковића , Симпозијум САНУ поводом стогодишњице смрти Милована Глишића и Радоја Домановића, Београд 2008, зборник Глишић и Домановић, Београд 2009, стр. 475–482.

16. Рецепција прозе за децу Јасминке Петровић и Уроша Петровића

(Симпозијум о књижевности за децу, Змајеве дечје игре, Нови Сад, мај 2009)

Објављена књига

Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004), Агора, Зрењанин 2005.

Текстови о књизи Нешто се ипак догодило :

- Маријана Милошевић, Читање је креативан чин , Књижевни лист, год.V, 1. мај 2006, бр.45, стр. 9

- Новине Београдског читалишта, нова серија, II – 5, јануар 2006.

Критике, прикази

2000

17. Мистерија божанског стварања (Милосав Тешић, Седмица , СКЗ, Београд, 1999), Свеске, год. X, бр. 51—52 (март 2000), стр. 145—148.

18. Човек лабудове песме (Горан Станковић, Четири доба , Просвета, Београд, 1999), Свеске, год. X, број 54—55 (септембар 2000), стр. 138—141.

19. Кључ за Ситничарницу (Горан Петровић, Ситничарница ′Код срећне руке′ , Народна књига, Београд, 2000), Свеске, год. X, бр. 56 (децембар 2000), стр. 159—163.

2001

20. Литерата са овога и онога света (Радован Бели Марковић, Лимунација у Ћелијама , Народна књига, Београд, 2000), Градина, год. XXXVI, бр. 1—2, јануар—фебруар 2001, стр. 206—209.

21. Дух апсолутне слободе (Владимир Тасић, Опроштајни дар , Светови, Нови Сад, 2001), Градина, год. XXXVI, св. 6—7—8, (јун—јул—август 2001), стр. 173—177.

22. Од метафоре пене ка метафори чисте поезије (Верослав Стефановић, Сам живот , Народна библиотека „Радослав Веснић“, Краљево, 2000), Градина, год. XXXVI, св. 9—10—11—12, (септембар—октобар—новембар—децембар 2001), стр. 301—305.

23. Будни сневач у урлајућој дивљини (Владимир Пиштало, Миленијум у Београду , Народна књига, Београд, 2000), Повеља, год. 31, бр. 1, 2001, стр. 113—115.

2002

24. Може ли се изронити помоћу ′Израњања′ (Веселин Марковић, Израњање , Стубови културе, 2001), Златна греда, год. II, бр. 9—10 (јул—август 2002), стр. 68.

25. Отеклина у огледалу (Радован Бели Марковић, Последња ружа Колубаре , Народна књига, Београд, 2001), Летопис Матице српске, год. 178, књ. 470, св. 1—2 (јул—август 2002), стр. 163—169.

26. Дневник увреда 1999—2000. године (Стана Динић-Скочајић: Мртви смо озбиљни, Народна књига, Београд, 2001), Летопис Матице српске, год. 178, књ. 470, св. 3 (септембар 2002), стр. 334—337.

27. Швабица римејк (Љубица Арсић: Икона , Народна књига, Београд, 2001), Златна греда, год. II, бр. 11 (септембар 2002), стр. 68—69.

28. Сурова машинерија зла (Драгослав Михаиловић: Треће пролеће , самостално издање, Београд, 2002), Златна греда, год. II, бр. 12 (октобар 2002), стр. 67—68.

29. Нана као начин поимања света (Светислав Басара, Краткодневица , Народна књига, Београд, 2002), Слава, год. I, бр. 1 (новембар 2002), стр. 153—155.

30. Некакво треперење Рђаве намере незнаног хроничара (Р. Б. Марковић, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву , Народна књига, Београд, 2002), Књижевни лист, год. I, бр. 4 (1. новембар 2002), стр. 8.

31. Тајновитост сабље (Добрило Ненадић, Сабља грофа Вронског , Народна књига, Београд, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 5—6 (1. 12. 2002 — 1. 01. 2003), стр. 8.

32. Долазак Ниносауруса (Зоран Ћирић, Хобо , Народна књига, Београд, 2001), Повеља, год XXXII, бр. 1/2002, стр. 129-131.

2003

33. Бележење лоших животних тренутака (Младен Марков, Укоп оца , Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 17 (март 2003), стр. 63—64.

34. Фантастика српског страдања (Милош Милишић, Украдена врата , Народна књига, Београд, 2002), Свеске, год. XIV, бр. 67 (март 2003), стр. 148—151.

35. У врту и вртлогу поезије (Срба Митровић, Разговет ил вртлог , ......), Књижевни лист, год. II, бр. 9—10 (1. април и 1. мај 2003), стр. 8.

36. Песма надомак срца (Саша Јеленковић, Књига о срцу , Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 15-16, (2003), стр. 8-9.

37. Писац снажне наративне имагинације (Горан Петровић, Ближњи , Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 19—20 (мај—јун 2003), стр. 70.

38. Реинтерпретација историје и књижевне традиције (Саша Хаџи Танчић, Караван Светог Влаха , Просвета, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 21—22 (јул—август 2003), стр. 66.

39. Значај и моћ змијареве кћери (Мира Коцић, Змијарева кћи , Чигоја штампа, Београд, 2002), Наше стварање, година L, бр.3/2003, стр. 143-147.

40. Са погледом човека оболелог од звезда , (Верољуб Вукашиновић, Опрости, јагње бело , Народна књига, Београд, 2002), Слава, год. II, број 2 (2003)

41. Књижевност као уметност завођења (Стана Динић Скочајић, Страшне страсне везе ), Слава, год. II, број 4—5 (септембар—децембар 2003), стр. 187—189.

42. Идентичност одраза: Борхес — Р. Б. Марковић , (Радован Бели Марковић, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву , Народна књига, Београд, 2002), Књижевност, бр. 10—11—12, (октобар—децембар 2003, стр. 1271—1276.

43. Мноштво бибера ничега или метафизика ништавила (Воја Чолановић, Лавовски део ничега , Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 24 (октобар 2003), стр. 64—65.

44. Етичка фантазмагорија (Александар Гаталица, Еурипидова смрт , Филип Вишњић, Београд, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 14 (1. октобар 2003), стр. 8.

45. Књига о одласцима (Давид Албахари, Други језик , Стубови културе, Београд, 2003), Златна греда, год. III, бр. 26 (децембар 2003), стр. 67—68.

46. Песма надомак срца (Саша Јеленковић, Књига о срцу , Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2002), Књижевни лист, година II, бр. 15-16, 1. новембар-1. децембар 2003, стр. 8-9.

47. Време апсурда (Васа Павковић: Месец јануар ), Кораци, год. XXXVI, књ. 33, св. 9—10, 2003, стр. 163—166.

2004

48. Појмови /поимања (Јован Пејчић: Профил и длан ), Стил, бр. 3, 2004, стр. 476-480.

49. Узбудљива игра тражења (Милорад Павић: Шарени хлеб/Невидљиво огледало , Дерета, Београд, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 29 (март 2004), стр. 64—65.

50. Гротескни спој турбо-фолка и турбо-писања (Владан Матијевић, Писац из далека , Народна књига, Београд, 2003), Златна греда, год. 4, бр. 30 (април 2004), стр. 66—67.

51. Огледало самоће (Јелена Ленголд, Балтимор , Стубови културе, Београд, 2003), Златна греда, год. 4, бр. 32—33 (јун—јул 2004), стр. 73—74.

52. Љубав по себи (Михајло Пантић, Ако је то љубав , Стубови културе, Београд, 2003), Летопис Матице српске, год. 180, књ. 473, св. 6 (јун 2004), стр. 965—970.

53. О заносу из прстију (Верослав Стефановић, Детаљи негатива, Народна библиотека „Стефан Првовенчани, Краљево, 2004), Бдење, год. III, бр. 5—6 (јун 2004), стр. 149—153.

54. Облик песме на који пада ноћ (Војислав В. Јовановић, Гробља ), Књижевни лист, год. III, бр. 23—24 (1. јул и 1. август 2004), стр. 8.

55. Нешто се ипак догодило (Марија Јовановић: Као да се ништа није догодило , самостално издање, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 34—35, (август—септембар 2004), стр. 69—70.

56. Анкета о савременом српском роману VII , Златна греда год. IV, бр. 37 (новембар 2004), стр. 36—37.

57. Разговор црвених ципела (Љубица Арсић: Тиграстија од тигра , Народна књига, Београд, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 37 (новембар 2004), стр. 68—69.

58. Уметност описивања трајања (Павле Угринов: Поглед преко свега , Агора, Зрењанин, 2004), Златна греда, год. IV, бр. 38 (децембар 2004), стр. 69.

59. Ко хоће да воли, мора да умре или нестанак љубави (Павле Угринов, Без љубави , Агора, Зрењанин, 2003), Градина, бр. 2, 2004, стр. 294—296.

60. Књига о градитељу (Драган Великић, Досије Домашевски , Стубови културе, Београд, 2003), Градина, бр. 3, 2004, стр. 266—269.

61. Континуитет савремене српске прозе (Марко Недић, Основа и прича , Филип Вишњић, Београд, 2003), Градина, бр. 2, 2004, стр. 296—297.

62. Искорењеност лишена образложења (Саша Јеленковић, Елпенорова писма ), Књижевни лист, бр. 26-27, 1. октобар-1. новембар. 2004, стр. 22.

63. Прошлост увек пита шта ће бити (Саша Хаџи Танчић: Караван Светог Влаха , Просвета, Београд, 2002), Кораци, год. 38, књ. 34, св. 3—4, 2004, стр. 181—185.

64. У атласу изгубљених светова (Јовица Аћин: Мали еротски речник српског језика ), Кораци, год. 37, књ. 34, св. 9—10, 2004, стр. 143—147.

65. Лагумска празнина душе (Радован Бели Марковић, Оркестар на педале , Народна књига, Београд, 2004), Траг, год. I, књ.I, свеска III, бр. 3, септембар 2005, стр. 142-145.

2005

66. Време приче (Владимир Тасић: Киша и хартија , Светови, Нови Сад, 2004), Златна греда, год. V, бр. 41 (март 2005), стр. 68—69.

67. Превазилажење задатог живота (Павле Угринов: Старо сајмиште, Народна књига, Београд, 2004), Траг, год. I, књ. 1, св. 1 (март 2005), стр. 151—152.

68. Александар Ђорђевић shoots again (Звонко Карановић: Више од нуле , Зограф, Ниш, 2005), Књижевни лист, год. IV, бр. 32 (1. април 2005), стр. 9.

69. Повест о лудој кући (Радован Бели Марковић: Оркестар на педале , роман, Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, свеска 1—2, 2005, стр. 153—156.

70. За љубитеље лудила и сабеседнике ултрамарина (Микаило Бодирога, Квадрилион , Народна књига, Београд, 2003), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, св. 3—4, 2005, стр. 162—164.

71. Разбуктавање вечите борбе (Верољуб Вукашиновић, Цветна недеља , Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ.35, св. 7-8, 2005, стр. 146-149.

72. Споменик Стерији (Мирослав Јосић Вишњић, Роман без романа , Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, св. 9-10, 2005, стр. 199-201.

73. Земљомер К. по први пут међу Србима (Радован Бели Марковић, Кавалери старог премера , Политика, Народна књига, Београд, 2006), година II број 4 / 15. септемар 2005), стр. 184-187.

74. Шејтан је завладао светом (Светислав Басара, Срце земље, роман, Народна књига, Београд, 2004), Градина, год. XLI, бр.9/2005, стр. 246-249.

75. Наговор на читање прозе Радована Белог Марковића , Градина, год. XLII, бр.9/2005, стр. 301-303.

76. О сталној борби добра и зла (Љиљана Вулетић, Живот и мисао Ксеније Атанасијевић, самостално издање, Београд, 2005), Наш траг, год. XIII, бр.4/2006, стр.147-156.

77. Време приче (Владимир Тасић, Киша и хартија , Светови, Нови Сад, 2004), Златна греда, год. V, март, 2005, бр. 41, стр. 68-69.

78. Читање као стваралачки чин (Вида Огњеновић, Путовање у путопис , Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2004), Златна греда, год. V, септембар, 2005, бр. 47, стр. 70-71.

79. Приче из подземља (Саша Илић, Берлинско окно , Фабрика књига, Београд, 2005), Златна греда, год. VI, јануар-фебруар, 2006, бр. 51-52, стр. 71.

80. Филозофија самоће (Милован Марчетић, Прво лице , збирка прича, Стилос, Нови Сад, 2003), Градина, година XLI, бр. 8 / 2005, стр. 236-240.

81. Пресек стварности и трансцеденције (Љубомир Симовић, Тачка , Стубови културе, Београд, 2004), Бдење, год. IV, бр. 8/9, јун-јул 2005, стр. 127-130.

82. Razotkriva nje svlačenja, (Zvonko Karanović, Svlačenje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2004), Polja, god. L, br. 434, jul-avgust 2005, str. 71-73.

83. Антибајке о антијунацима (Енес Халиловић, Потомци изгубљених просаца, Рад, Београд, 2004), Књижевни лист, год. IV, 1. новембар 2005, бр.39, стр.9.

2006

84. У свету грешака и неспоразума (Фрања Петриновић, Последњи тумач симетрије , Нсродна књига, Београд, 2005), Градина, год. XLII, бр.13/2006, стр. 267-269.

85. Опседнутостмистериозним знацима (Давид Албахари, Пијавице , Стубови културе, Београд, 2005), Кораци, год. XXXIX, књига 36, св. 1-2, 2006, стр. 153-155.

86. О тајнама женске душе (Павле Угринов: Зелено месо , Агора, Зрењанин, 2006) Београдски књижевни часопис, година II, број 5 / 15. децемар 2006), стр. 210-211.

87. Речи у којима светлост непрестано зари (Горан Петровић, Разлике , Народна књига; Политика, Београд, 2006), Златна греда, год. VI, јун-јул, 2006, бр. 56-57, стр. 64-65.

88. Емоционално читање света (Вида Огњеновић, Прељубници , Стубови културе, Београд, 2006), Златна греда, год. VII, јануар-фебруар, 2007,бр. 63-64, стр. 68.

89. Бескрајна пространства поезије (Бојана Стојановић Пантовић, Бескрајна , Песничка мануфактура, Београд, 2005), Повеља, год. XXXVI, бр. 1/2006, стр. 199-202.

90. Nova pusta zemlja (Nenad Jovanović, Živeti na moderan i umreti na starinski način, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2004), Polja, god. LI, br. 437/2006, str. 115-116.

2007

91. Чежња за шљивом са дебелом сенком (Давид Албахари, Сенке , Стубови културе, Београд, 2005) Кораци, година XLI, књига 37, свеска 1-2, 2007, стр. 125-126.

92. Пловидба над невидљивим понором (Бојан Јовановић, Сенке у тами , „Поезија“, Београд, 2006), Кораци, година XLI, књига 38, свеска 11-12, 2007, стр. 130-132.

93. Повратак на просторе сталне Апокалипсе (Миодраг Павловић, Бесовски вртлози , СКЗ, Београд, 2006) Градина, год. XLIII, 20/2007, стр. 243-246.

94. Тако је у песми (Слободан Стојадиновић, Распасана команда, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд, 2006), Бдење, год. VI, 15. фебруар, бр.15/2007, стр. 126-130.

95. Под животом (Радован Бели Марковић, Аша, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2007), Књижевни лист, год. VI, 1. септембар 2007, бр. 61, 8-9.

96. О књижевном вилајету најнеобичнијег савременог српског писца (Стојан Ђорђић, Песничко приповедање , Београд, 2006), Књижевни лист, год. VI, 1. јун 2007, бр. 58, стр. 8.

2008

97. Понављање космичких експлозија (Драган Великић, Руски прозор , Стубови културе, Београд, 2007) Кораци, година XLII, свеска 3-4, 2008, стр. 137-142.

98. Отац и син (Владимир Кецмановић: Феликс, Via Print, Београд, 2007) Кораци, година XLII, свеска 5-6, 2008, стр. 157-161.

99. Љубав је огромно гробље (Павле Угринов, Ни снови, ништа... Матица српска, Нови Сад, 2007) Летопис матице српске, год. 184, март 2008, књ. 481, св.3, стр.422-426.

100. Важне су само речи (Мирослав Јосић Вишњић, Сабране приповетке, Политика, Београд, 2007), Летопис матице српске, год. 184, јун 2008, књ. 481, св.6, стр. 1127-1132.

101. У причи нема само света (Слободан Стојадиновић, Невечерњи дан , самостално издање, Београд, 2007), Златна греда, год. VIII, март, 2008, бр.77, стр. 66-67.

102. Заувек прича, Успења, год. I, новембар 2007, бр.3, стр. 2.

ИНТЕРВЈУИ

1. Панк као животно и књижевно начело (разговор са Звонком Карановићем ), Књижевни магазин, год. V, бр. 48–49, јун-јул 2005, стр. 20-23.
2. Најнеобичнији савремени српски писац (разговор са Радованом Белим Марковићем ), Градина, год. XLII, 13/2006, стр. 276–280.
3. Важна је добра прича (Разговор са Давидом Албахаријем ), Наш траг, год. XIV, бр.2–3/2007, стр.33–41.
4. Обрачун са деведесетим (разговор са Звонком Карановићем ),Наш траг, год. XIV, бр.2–3/2007, стр.83–91.
5. Мрачне стране међуљудске интеракције (разговор са Игором Маројевићем ), Наш траг, год. XIV, бр. 4/2007, стр.81–88.
6. О тајанственом прожимању светова , (разговор са Филипом Давидом ), Наш траг, год. XV, бр. 1–4/2008, стр.84–91.
7. Писање је подрхтавање у другима , (разговор са Драганом Великићем ), Наш траг, год. XV, бр. 1–4/2008, стр.100–105.

12. ЛИТЕРАТУРА КОЈУ КАНДИДАТ ПРЕДЛАЖЕ

СПИСАК СЕЛЕКТИВНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

1. Radoslav Josimović, Naturalizam, Obod, Cetinje, 1967.

2. Vejn But, Retorika proze , NOLIT, Beograd, 1976.

3. Драган Стојановић, Феномненологија и вишезначност књижевног дела , Просвета, Београд, 1977.

4. Gadamer, Hans-Georg, Istina i metoda , Veselin Masleša, Sarajevo, 1978.

5. Mihail Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse , NOLIT, Beograd, 1978.

6. Radomir Konstantinović, Filosofija palanke, NOLIT, Beograd, 1981.

7. Jan Kot, Kavez traži pticu , Gradina, Niš, 1983.

8. Dragan Stojanović, Ironija i značenje , Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.

9. Walter Benjamin, Estetički ogledi, Školska knjiga, Zagreb, 1986.

10. Metafora, figure i značenje , zbornik teorijskih radova, izabrao i priredio Leon Kojen, Prosveta, Beograd, 1986.

11. Џонатан Калер, Структуралистичка поетика , СКЗ, Београд, 1990.

9. Јулија Кристева, Црно сунце , Светови, Нови Сад, 1994.

10. Јелеазар Мелетински, Историјска поетика новеле , Матица српска, Нови Сад, 1996.

11. Linda Hačion, Poetika postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1996.

12. Емануел Левинас, Вријеме и друго , ОКТОИХ, Подгорица, 1997.

13. Laš Fr. H. Svensen, Filozofija dosade , Geopoetika, Beograd, 1999.

14. Антоан Компањон, Демон теорије , Светови, Нови Сад, 2001.

15. Николај Берђајев, О самоубиству , Бримо, Београд, 2002.

16. Anri Bergson, O smehu , Dnevnik, Novi Sad, 2004.

17. Волфганг Кајзер, Гротескно у сликарству и песништву, Светови, Нови Сад, 2004.

18. Григориј Чхартишвили, Писац и самоубиство , Информатика а.д., Београд, 2006.

19. Žak Ransijer, Politika književnosti , Adresa, Novi Sad, 2008.

20. Темат о двојнику

У: Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, година 10, март–јуни 1983, бр. 51, 52.

Стојан Ђорђић, Песничко приповедање , Књижевнокритички портрет Радована Белог Марковића, Стојан Ђорђић, Београд, 2006.

21. Темат о Радовану Белом Марковићу

У: Градина, часопис за књижевност, уметност и културу, година XLII, нова серија, бр.13/2006.

22. Проза Радована Белог Марковића , зборник радова, Матична библиотека „Љубомир П. Ненадовић“, Ваљево, 2009.

23. Савремена српска проза , зборник радова о Радовану Белом Марковићу, бр.19, Народна библиотека „Јефимија“ : Културно-просветна заједница, Трстеник, 2003.

24. Слађана Илић, Под животом , Радован Бели Марковић, Аша , Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање 2007.

У: Књижевни лист, год.6, бр.61 (2007), стр.8–9.

25. Слађана Илић, Ходајући кроз псачански мрак : Радован Бели Марковић, Ћорава страна , изабране и ниве приче, СКЗ, Београд 2007.

У: Београдски књижевни часопис, год. 6, бр.10, стр.163–166.

26. Слађана Илић, Фрагменти о лирском у прози Радована Белог Марковића

У: Зборник 24. књижевних сусрета Савремена српска проза, 9–10. новембар 2007, Трстеник / (главни и одговорни уредник Верољуб Вукашиновић). – Трстеник : Народна библиотека „Јефимија“, 2008 (Трстеник : М–Граф). – стр.187–205.

27. Станојевић, Добривоје, Реторика Златног руна, Панчево, 2001.

28. Станојевић, Добривоје, Стилистика Златног руна, Панчево, 2002.

29. Станојевић, Добривоје, Медијска еристика и јавни дискурс, Београд, 2009.

30. Адорно Теодор, Жаргон аутентичности, Нолит, Београд, 1978.

31. Агресија на Југославију: „Милосрдни анђео” новог поретка, Војислав Мићовић, Београд, Тањуг, 1999.

32. Анђелковић Миливој, Савршен злочин, интернет вива воx роман, Филип Вишњић, Београд, 1999.

33. Андрић Драгослав, Речник жаргона, Цептер бук, Београд, 2005.

34. Антић Ана, Еволуција и улога три комплекса историјских митова у српском академском и јавном мњењу у последњих десет година, http://iis.unsa.ba/posebna/mitovi/mitovi_antic.htm

35. Апел светској савести поводом употребе оружја са осиромашеним уранијумом од стране НАТО на територији СРЈ, упоредни текст на српском и енглеском језику,
Удружење књижевника Србије, Београд, 1999.

36. Арент Хана, Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд 1994.

37. Асоцијативни речник српскога језика: (1. део; од стимулуса ка реакцији) / Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Београдска књига: Службени лист СЦГ: Филолошки факултет, Београд, 2005.

38. Баћевић Ј. Љиљана, Развој Интернета у Југославији, Центар за политиколошка истраживања и јавно мнење Института друштвених наука Универзитета у Београду, 2000.

39. Бахтин Михаил, Стваралаштво Франсоа Раблеа, Нолит, Београд, 1988.

40. Баиловић Љиљана, Онтологија усмености, СциТецх, бр. 007, 2004.

41. Барић Роберт, Операција Аллиед форце и ограничења зрачне моћи, Полемос 5, 2002.

42. Башић Ивана, Неизречено, неизрециво, замукло – концепт ћутања у српском језику, Зборник Матице српске за славистику, бр. 74, 2008.

43. Баздуљ Мухарем, На западу ништа ново (о крајњостима јужнословенског оксидентализма), Сарајевске свеске, 6/7, 2004.

44. Беара Гојко, Ноћи пуног месеца, Чигоја штампа, Београд, 2004.

45. Бела књига, Влада СРЈ, Београд, 2000.

46. Београдски графити, солаир.еунет.yу

47. Благојевић Марина, Бити Србин, бити Мушко: Родне политике и етнички идентитет у Србији деведесетих, Зеничке свеске, бр. 3, 2006.

48. Блатник Александар, НЕТО НАТО (НАТО, ДОН'Т ДО ИТ), карикатутре, www.блатник.ин.рс/нетонато.хтмл

49. Богдановић Милош, Проклетство нације, самостално издање, Београд, 2004.

50. Богдановић Н. Будалина играчка, прилози за српски еротски речник, Просвета, Ниш, 1998.

51. Бомбардовање Србије 1999 – Никад не заборави!, www.youtube.com

52. Брајовић Борис, Рат као политичка етика, Филозофски факултет, Никшић, 1996.

53. Брдар Милан М., Хуманитарна интервенција и теза о (де)нацификацији као функционални симулацрум, Зборник Матице српске за друштвене науке, 2000, бр. 108, стр. 31–50

54. Брдар Милан, Вуковић Слободан, Семиотика анти-српске пропаганде – од студије случаја српске кривице до парадигме, Нова српска политичка мисао, 2006, вол. 13, бр. 1–4, стр. 291–315

55. Буден Борис, Мит и логос српске судбине, 4.4.2009, www.песцаник.нет

56. Бугарски Ранко, Језик од мира до рата, Словограф, Београд, 1995.

57. Бугарски Ранко, Лингвистика о човеку, Просвета, Библиотека XX век, Београд, 1983.

58. Бугарски Ранко, Жаргон, библиотека XX век, Београд, 2003.

59. Чајкановић Владимир, О магији и религији, Просвета, Београд, 1985.

60. Цхевалиер Јеан, Гхеербрант Алаин, Рјечник симбола, Накладни завод Хрватске, Загреб, 1983.

61. Ћирић Јован, Анти-хуманизам идеологије људских права, Социолошки преглед, 2000, вол. 34, бр. 1–2, стр. 69–88

62. Ћирић Јован, Говор мржње, Ревија за криминологију и кривично право, 2006, вол. 44, бр. 3, стр. 199-222

63. Ћирић Јован, НАТО агресија на Југославију: седам питања и седам одговора на морално-психолошке, социо-економске и правно-политичке дилеме, Београд, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, 1999.

64. Ћирић Зоран, Прислушкивање, Народна књига, Београд, 2002.

65. Чоловић Иван, Дивља књижевност, Нолит, Београд, 1985.

66. Чоловић Иван, Кад кажем новине, Самиздат Фрее Б92, 1999.

67. Чоловић Иван, Политика симбола, Радио Б 92, Београд, 1997.

68. Чомски Ноам, Колатерални језик, Давид Барсамиан, 24.7.2003, www.vidovdan.org/arhiva/article448.html

69. Чомски Ноам, Шта то у ствари хоће Америка, Чигоја штампа, 1995.

70. Ћосић Добрица, Време змија – мали светски рат против Србије, Службени гласник, 2009.

71. Чулић Драгана, Радио пропаганда, Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности, Београд, 1994.

72. Чупић Чедомир, Политика и позив, Политеиа, Београд 2002.

73. Чупић Чедомир, Политика и зло, Факултет политичких наука, Београд, 1997.

74. Ђерић Гордана, Стереотип: крај једне приче, Филозофија и друштво, бр. 3, 2005.

75. Десет година од агресије НАТО на СРЈ, Тањуг, www.tanjug.rs

76. Димитријевић Владимир, Црни цветник црног пролећа Србије (1999–2009), Печат, специјални додатак, 20. март 2009.

77. Добривоје Ерић Лале, Архитектура на пепелу вечне ватре, Зборник Београдске отворене школе, Радови студената 2003/2004.

78. Документациони центар ратови, 1991–1999, Народна библиотека Србије, Београд

79. Документи Српског П.Е.Н. Центра о грађанским правима и законима о штампи и универзитету, о кризи на Косову и НАТО разарању Србије, септембар 1998–септембар 1999, увод Предраг Палавестра, превод на енглески Алиса Тошић, Београд, Српски П.Е.Н. Центар, 1999.

80. Ðорђевић Јелена, Политичке светковине и ритуали, Досије-Сигнатуре, Београд, 1997.

81. Драган Попадић, О менталном здрављу народа, Република, бр. 233, 1999.

82. Драгослав Грујић и Документациони центар „Време”, НАТО агресија у саопштењима странака Реторика рата, Време, бр. 440, 12. јун 1999.

83. Драговић-Сосо Јасна, Западњачка политика присиле и Милошевићев режим, часопис Реч, 70.16/2003.

84. Драшковић Вук, Мета, Новости, Београд, 2007.

85. Друга Србија (зборник), И. Чоловић, А. Мимица, Београдски круг, 1992, Борба и Плато

86. Ђукић Славољуб, Он, она и ми, Самиздат Б92, Београд, 1997.

87. Ђурић Игор, Метохија и Косово (записи), е-књига, http://metohijaikosovo, блогспот.цом

88. Ђурић Винко, Лаж као претходница НАТО акција, Политичка ревија, год (XВИ), вол 7, бр. 2, 2005, стр. 487–492

89. Ђурић Винко, Почетак или крај Србије, Политичка ревија, год (XВИ), Ив, вол. 8, бр. 3, 2005, стр. 777–794

90. Ђурковић Миша, Диктатура, нација, глобализација, Институт за европске студије, Београд, 2002.

91. Џаџић Тома, Пропагандни рат с погрешне стране бомби, Нин, бр. 2528, 1999.

92. Џонстон Дајана, Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и обмане Запада, ИГАМ, 2005.

93. Еко Умберто, Списи о моралу, Паидеиа, Београд, 1998.

94. Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993.

95. Фреквенцијски речник савременог српског језика, Смиљка Васић и Драгољуб Васић, Институт за педагошка истраживања, Београд, 2004.

96. Глас народа – двадесет питања о двадесет изгубљених година, истраживање, Време бр. 964, 2009.

97. Глас разума, НАТО бомбардовање 1999, први део, Просветитељство, www.youtube.com

98. Глушчевић Зоран, Ф11 или суноврат НАТО стратегије, Енергија књиге, Верзал прес, 1999.

99. Гојков Душан, Дабелић Зринка, Лака, црна земља (дуодрама), Београд, априла – травња месеца 2004. Цопyригхт © бy Душан Гојков&Зринка Дабелић, 2004, Ренеwед Цопyригхт 2006.

100. Голубовић Загорка, Ја и други, антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, Република, 1999.

101. Љубоја Гордана, Етнички хумор XX века у хумористичкој штампи Србије, Етнографски музеј, Београд, 2001.

102. Говор мржње, Цетар за антиратну акцију, Београд, 1994.

103. Греатест схитс, првих 10 година: 7. септембра 2008, „е-Новине”

104. Гредељ Стјепан, Политичка култура младих, Центар за проучавање алтернатива, Београд, 2004.

105. Хол Едвард, Неми језик, БИГЗ, Београд, 1976.

106. Ибруљ Нијаз, Друштво једне димензије, Преглед, Сарајево, 2005.

107. Идеологија и политичке странке у Србији, ур. Зоран Лутовац, Институт друштвених наука, Београд, 2007.

108. Илић Милош, Научно истраживање – општа методологија, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 1994.

109. Илукић Јово, Лађа у боци, Сфаирос, Београд, 2002.

110. Инић Слободан, Говорите ли политички?, ИИССО Србије, Београд, 1984.

111. Интелектуалци и рат, Београдски круг, Центар за антиратну акцију, Београд, 1993.

112. Јанић Зоран, Тишина у Абардаревој, Дан Граф, Београд, 2006.

113. Јашовић М. Александар, Ратни дневник ракетне батерије – Стрела-1 ПВО-дивизиона, Краљево 23. март–13. јуни, Краљево, Рижа, 1999.

114. Јелена Гроздановић Радовановић, Инфаркт Клинтоновог пса, Београд, хуманитарна организација „Сви смо ми жртве”, 1999.

115. Јовановић Татјана, Политика и филозофија произвођења смрти на Балкану, Алеxандриа пресс, 2007, www.алеxандриа-пресс.цом

116. Јовић Зоран, Ратни дневник у стрипу, 2000.

117. Јовићевић Владимир Јов, Антологија малих парола српских, рукопис, Београд, 1998.

118. Јунаци отаџбине, спомен-књига, Клуб генерала и адмирала Војске Србије, 2009, е-издање

119. Калве Луј Жан, Пародија и извртање у политичким песмама и слоганима, Књижевна критика, год. XXИ, март–април 1990.

120. Касирер Ернест, Мит о држави, Нолит, Београд, 1972.

121. Каупињски Јакуб, Језик политике, Књижевна реч, бр. 396, Београд, 1992.

122. Кликовац Душка, Метафоре у мишљењу и језику, библиотека XX век, 2004.

123. Клинтон, шунтавило! (Клинтоне, нема шансе!), www.youtube.com

124. Кнежевић Милош, Моћ Запада. Нова стара Европа И-ИИ, Мали Немо, Панчево, 2005.

125. Кнежевић Милош, Циклуси Косовског мита, Нова српска политичка мисао, год. ВИ (1999), бр. 3-4, стр. 171–183

126. Кнежевић, Милош (1999). Крстарећа демократија. Београд: ДП Ђуро Салај.

127. Књига одбране (антологију парола, графита, афоризама из доба агресије НАТО), приредио Драган Миленковић. Београд: Верзал пресс, 1999.

128. Ко високо лети у Буђановце пада, збирка парола, 1999.

129. Конрад Ђерђ, Југословенски рат, Стубови културе, 2000.

130. Константиновић Радомир, Филозофија паланке, Нолит, Београд, 1981.

131. Корпус савременог српског језика на Математичком факултету Универзитета у Београду, http://korpus.matf.bg.ac.yu/prezentacija/istorija.html

132. Косово и светски рат: хроника необјављеног рата, Миле Недељковић, Београд, Верзал прес, 1999.

133. Костић, А. и Милин, П. (2005). Фреквенцијски речник Тодора Манојловића, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин”, Зрењанин

134. Костић, Ђ. (1999). Фреквенцијски речник савременог српског језика. Београд: Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд: Филозофски факултет – Лабораторија за експерименталну психологију, том И–ВИИ.

135. Костић, Ђ. (2001). Квантитавни опис српског језика – корпус српског језика. Белграде: Институте оф Еxпериментал Пхонетицс анд Спеецх Патхологy

136. Кресовић Томислав, Велике игре на Балкану, Београд, Гафицом, 1999.

137. Кристал Дејвид, Кембричка енциклопедија језика, Нолит, Београд, 1996.

138. Крон Лепосава, Рат и колективно понашање – психолошка анализа, Социологија, 2001, вол. 43, бр. 2, стр. 171–186

139. Лакић Игор, Анализа дискурса и новинска прича – примјер ратног извјештавања, Примјењена лингвистика, 2008, бр. 9, стр. 186–194

140. Lasswell, Harold D. Лангуаге оф политицс: студиес ин qуантитативе семантицс/ Харолд Д. Лассwелл; Натхан Леитес анд ассоциатес, Цамбридге, Масс.: The MIT Press, 1968.

141. Лобацзеwски Андреw М. Политичка понерологија, http://www.galaksija.com/politicka_ponerologija

142. Лома Александар, Пракосово, словенски и индоевропски корени српске епике, Балканолошки институт, Београд, 2002.

143. Лопушина Марко, ОВК против Југославије: како смо изгубили Косово и Метохију, Чачак, Легенда, 1999.

144. Лукић Миодраг, Рањени вук, Легенда, Београд, 2007.

145. Лукић Вера, Фреквенцијски речници, Зборник 12, Институт за педагошка истраживања, Просвета, Београд, 1979.

146. М. А. Ивков, И. Ивановић, Читанка политичке поезије, Ивановић и Тадић, Београд, 1999.

147. Маловић, С., Медији у рату или рат медија?, Политичка мисао, вол. XXXVI, (1999.), бр. 2, стр. 103–113

148. Маријана Перовић, Контрастивна анализа телевизијских дневника (годишњица почетка бомбардовања Југославије), семинарски рад из семантике, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.

149. Марковић Михаило, Узроци и последице НАТО агресије на Југославију, Социолошки преглед, 1999, вол. 33, бр. 1–2, стр. 13–20

150. Марковић Мирослав, Србија на Косову: прилог борби против медијских лажи, Београд, Отаџбина, 1999.

151. Маршал Тим, Игра сенки, Самиздат Б92, Београд, 2002.

152. Марвел Врелин Агата, Била сам на Косову, Обележја, Београд, 1999.

153. Матић Милан, Мит и политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 1998.

154. Међународни скуп „Ка језику мира” (17–18. марта 1995.; Београд), Ка језику мира, приредио Божидар Јакшић, Београд: Форум за етничке односе, 1996.

155. Мете – жртве и отпор (И и ИИ књига), текст на српском и енглеском језику, Београд, Прес центар Војске Југославије, 1999.

156. Мијатовић Зоран, Сачекуша за Србију, Недељни телеграф, Београд, 2007.

157. Милачић В. Владимир, Интелектуални капитал: апологије људског духа, Београд, Институт Гоша и Европски центар за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација, 1999.

158. Милетић Дарио: Кратоманска параноја – симптоми аутократске власти

159. Миливојевић Сњежана, Медији у Србији, 10.4.2009, www.песцаник.нет

160. Милорадовић Живослав, Писмо српском патриоти, Република, бр. 211, 1999.

161. Милошевић Милан, Култура сећања – НАТО бомбардовање Србије 1999, фељтон, Време, 2009.

162. Милошевић Зоран, НАТО и медији, Политичка ревија, год (XX), вол. 16, бро. 2, 2008, стр. 541–550

163. Милосрдни анђео на крилима НАТО, фељтон, Политика, јуни–јули 1999.

164. Мишљеновић М. Никола, Дефиниција агресије, Београд, Пентаграм пресс, 1999.

165. Митровић Божидар „СТОП НАТО он Yугославиа: Зауставите геноцид словенских народа”, ЦД, самостално издање, 1999.

166. Младенов Марин, Новинарска стилистика, Научна књига, Београд, 1980.

167. Моселеy А, Филозофија рата, биб.ирб.хр/датотека/320829.Филозофија_рата.доц

168. Наоружање земаља НАТО (копнена војска и ратна морнарица) приредио Александар Ардељан, Београд, Војноиздавачки завод и Верзал прес, 1999.

169. НАТО (вени, види и иди), збирка парола, 1999.

170. НАТО аггрессион агаинст Yугославиа, тестимонy оф Др Рамсеy Цларк, У.С. Атторнеy Генерал ин тхе Говернментс оф Ј. Ф. Кеннедy анд Л. Б. Јохнсон, препаред бy Милош Алексић, Белграде, Университy, Центер фор Стратегиц Студиес, 1999.

171. НАТО ЦРИМЕС ИН YУГОСЛАВИА доцументарy евиденце: 24 Марћ–24 Април 1999. Белграде, Федерал Министрy оф Фореигн Аффаирс, 1999, Префаце Живадин Јовановић

172. НАТО рат и сукоб на Косову, прилози групе немачких и светских интелектуалаца, преводилац Милена Зарковић, Београд, Драслар партнер, 1999.

173. НАТО трупе, обришите ми дупе, збирка парола, 1999.

174. Недељковић Саша, Мит, религија и национални идентитет: митологизација у Србији у периоду националне кризе, Етноантрополошки проблеми, св. 1, 2006.

175. Недељковиц Станко Бадји Америка, НАТО, ЦИА, www.youtube.com

176. Николиш Душан, САД или никад, Институт за европске студије, Београд, 2003.

177. Ниш у ратном пламену: бомбардовање '99. (ратни биланс Ниша, хронологија ратних догађаја, економске и друге последице рата), Новица С. Ранђеловић, Ниш, Завод за урбанизам и Народни музеј, 1999.

178. Одајник В. В., Јунг и политика: политичке и социолошке идеје К.Г. Јунга, Езотерија, Београд, 1994.

179. Одбрана отаџбине: отпор наших спортиста НАТО агресији, Марко М. Радош, превод на енглески Горан Зеленовић, Бојана Зец, Мија Ђурић, Београд, Министарство спорта Југославије, 1999.

180. Оружје НАТО у агресији на СРЈ, приредио Александар Ардељан, Београд, Војноиздавачки завод, 1999.

181. Пајић Саша и коаутори, Ратни дневник маказама (И и ИИ књига), Београд, Одисеја, 1999.

182. Паметнији не попушта – водич кроз сукобе до споразума, група Мост, Центар за антиратну акцију, Београд, 1998.

183. Пантић Станислав, Тријумфални пораз Србије, Београд, 1999.

184. Павићевић Оливера, Симеуновић-Патић Биљана, Србија и (анти)хероји, Социологија, XЛВИИ, бр. 2, 2005.

185. Пехар Дражен, Реторика као прозор у вођин ум, Статус, магазин за политичку културу и друштвена питања, 7/2005, стр. 89–98, www.ceeol.com.

186. Пешић Весна, Разрешница, Република, 1999.

187. Петан Жарко, Неподобне пароле, Просвета, Београд, 1978.

188. Петрушић Светлана, Косово и Метохија од државе до логора: како победити глобализам, Хвосно: Косовска Митровица, 2006.

189. Пирасев Ђорђе, Под сенком змаја, Стyлос, Нови Сад, 2001.

190. Прентис Ив-Ен, Рат једне жене, Драганић, Београд, 2004.

191. Приручник за утврђивање ратне штете проузроковане непосредно или посредно агресијом НАТО на Републику, Министарство грађевина Републике Србије и Министарство правде Републике Србије Београд, Службени лист СРЈ, 1999.

192. Протести против НАТО бомбардовања, Алексинац, www.youtube.com

193. Пуповац Милорад, Бити Србин: прво лице једнине, летопис Матице српске, 2001. Нови Сад

194. Радошевић Љиљана, Историјско-теоријска расправа о појави и развоју графита у Београду од 1996. до 2005. године, дипломски рад, Филозофски факултет, 2007.

195. Радовановић Милорад, Списи из контекстуалне лингвистике, књижара Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1997.

196. Раичковић Стеван, Фасцикла 1999/2000, Српска књижевна задруга, Београд, 2004.

197. Ракочевић Милоје, Гени, молекули, језик, Научна књига, Београд, 1988.

198. Расински округ у НАТО агресији: 23. март – 9. јун 1999, Владимир Тасић, Чедомир Бурсач, Драгиша Милошевић, фотографија Раде Станковић, Томислав Раичевић, Крушевац, Историјски архив, 1999.

199. Рат који се могао избећи, транскрипт документарног филма, у издању Харгрове Ентертаинмент

200. Ратковић Марина, Лингвистичка анализа политичког језика, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд, 1988.

201. Ратништво, патриотизам, патријархалност, Центар за антиратну акцију, Београд, 1994.

202. Ребоул Оливиер, Ле Слоган, Брисел, 1995.

203. Реч, часопис за књижевност, културу и друштвена питања, мај, јун, јули 1999.

204. Република, Београд, година XИ (1999), бр. 210, 1–15. април 1999, број 211,16–30. април 1999, бр. 214–215, 1–30. јун 1999, бр. 212–213, 1–31. мај 1999.

205. Рот Никола, Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1983.

206. Рот Никола, Психологија група, Завет, Београд, 1995.

207. Сајт о слоганима, www.adslogans.com

208. Самарџић Никола, О политичкој култури, Хелсиншка повеља, бр. 129–130, год. XИВ, 2009.

209. Сапунар, М., Медијска стратегија НАТО-а у косовској кризи, Политичка мисао, вол. XXXВИ, (1999.), бр. 2, стр. 114—119

210. Шаре Сандра, Како писати за новине, Медија центар Београд, 2004.

211. Савић Миле, Догађај и нарација (о процењивању карактера савремених догађаја), Зборник радова са научног скупа „Социјално-економске промене у Србији/Југославији: перспективе и ограничења“, Београд, 2. и 3. март 2001. године, Институт за филозофију и друштвену теорију Београд, 2001.

212. Савић С. и Митро В. Псовке у српском језику, Разговорни српски језик, књига 3, Нови Сад, 1998.

213. Савић Свенка, Језик и пол (ИИ), истраживања код нас, Филозофски факултет, Нови Сад, 1995.

214. Савић Свенка, Речник псовки и погрдних израза у српскохрватском језику, Опсцена лексика, ур. Н. Богдановић, Филозофски факултет, Ниш, стр. 134–147.

215. Савић, С. Половина, В.Г. (1989). Разговорни српскохрватски језик. Нови Сад: Филозофски факултет – Институт за јужнословенске језике

216. Седлар Богоева Љиљана, Ох какав диван рат! Антиратни протест од Шекспира до Хауарда Зина: једно виђење, Зборник радова Факултета драмских уметности, 2003, бр. 6-7, стр. 327-350

217. Сила и право: агресија НАТО-а на Југославију и тумачења, уредник Мило Глигоријевић, Београд, Новости, 1999.

218. Симић Драгослав, Књига која говори – Београд у току бомбардовања, самостално издање, Ауидио архив Симић, Београд, 1999.

219. Симић Предраг, Последњи рат у XX веку, фељтон, Глас јавности, 2000.

220. Симић Радоје, Политички дискурс, МX Актуал, Београд, 1996.

221. Симоновић Дејан, Мобилисани језик, Књижевна реч, бр. 397, Београд, 1992.

222. Симовић Љубомир, Гуске у магли, Београдска књига, Београд, 2005.

223. Шипка, Данко, Опсцене речи у српском језику, Београд: ЦПЛ; Нови Сад: Прометеј, 1999.

224. Шкиљан Дубравко, Језик између идентитета и идеологема, говор нације (језик, нација, Хрвати), Голден маркетинг, Загреб, 2002.

225. Славујевић Зоран Ђ., Старовековна пропаганда, Институт друштвених наука, Београд, 1997.

226. Славујевић Зоран. Ђ., У трагању за савременом концепцијом пропаганде, Радничка штампа, Београд, 1990.

227. Смиљанић Спасоје, НАТО агресија на Југославију, фељтон, Вечерње новости, 2009.

228. Шокица Славица, Психолингвистички аспекти графита у Новом Саду, Књижевна критика, год. XXИ, март-април 1990.

229. Спалајковић М, Српски народни мит и Европа, Српски народ, Београд, Ускрс, 1943.

230. Спасојевић Зоран, Америка има рупу (трилогија), Алма, Београд, 2003.

231. Србија и НАТО (И и ИИ), посебна издања, Нова српска политичка мисао, Београд, 1999.

232. Србија је мета, циљ је цео свет, збирка парола, 1999.

233. Српска страна рата, ур. Н. Попов, Београд, 1996.

234. Српски лист, Гласник Српског клуба, Оклеветани рат, Београд, 2004.

235. Шта сте радили у рату: гласови из црне рупе, разговарали и припремили Снежана Ристић и Радоња Лепосавић, Београд, К.В.С., 1999.

236. Штете у образовању од НАТО агресије, Београд, Министарство просвете Републике Србије, Сектор за истраживање и развој образовања, 1999. припремио Станоје Ивановић

237. Стојчић Ђоко, Незаборавник, антологија револуционарних парола

238. Стојчић Ђоко, Сјај разговора – лексикон српских народних изрека, Дечије новине, 1992.

239. Стојковић Бранимир, Идентитет и комуникација, Чигоја штампа, 2002.

240. Страдање Ваљева у НАТО агресији, главни и одговорни уредник Јован Стојић, фотографије Верољуб Поповић и др, Ваљево, Скупштина општине, 1999.

241. Стручни скуп „Утицај осиромашеног уранијума на људе и животну средину као последица НАТО бомбардовања”, организатори и издавачи Еколошки покрет Бела бреза и Траyал корпорација Крушевац, 1999.

242. Сумрак Запада – изјаве светских интелектуалаца о убијању Југославије, Верзал прес, Београд, 1999.

243. Шушњић Ђуро, Дијалог и толеранција, Чигоја штампа, 2007.

244. Шушњић Ђуро, Рибари људских душа, Чигоја штампа, 2004.

245. Све на овом свету стаје у ову мету, збирка парола, 1999.

246. Свенка Савић, Рон Хавив: крв и мед на фотографијама и у речима, Република, година XВ, 2003.

247. Тејлор Скот, Инат – слике из Србије и сукоба на Косову, Торонто: Сербица Боокс, 2000.

248. Типура Славко, Језик политичког плаката, у: Језик и стил средстава информисања, Друштво за примјењену лингвистику БИХ, Филозофски факултет у Сарајеву, Институт за језик у Сарајеву, Удружење новинара БИХ, Одсек за журналистику Факултета политичких наука у Сарајеву, Сарајево, 1991.

249. Томанић Милорад, Српска црква у рату и ратови у њој, књижара Круг, Београд, 2001.

250. Торов Ц, Ми и други, Београд, 1994.

251. Трагови нечовештва (И и ИИ), Београд, „Војска”, 1999.

252. Требјешанин Жарко, Најстрашније је када отрују облак: како деца Србије виде рат и мир (коаутори: Наташа Ханак и Дијана Копуновић), Институт за психологију, Београд 1999

253. Трипковић Ђоко, Београд под бомбама, фотографије Сава Старчевић, Београд, Скупштина града, Секретаријат за информисање, 1999.

254. Васић Смиљка, Афективна вредност речи и могућности њеног мерења, Зборник 12, Институт за педагошка истраживања, Просвета, Београд, 1979.

255. Ваздушни напади НАТО пакта на Ниш и околину, Драгољуб Ж. Мирчетић, аутор предговора Јован М. Златић, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије; Ниш, Редакција часописа Нишки зборник, 1999.

256. Величковић Душан, Дани бомбардовања и ратног стања: истините приче, Алеxандриа, Београд, 1999.

257. Весна Голдсwортхy, Инвенција и ин(тер)венција: реторика балканизације, Сарајевске свеске, 2/2003, пагес: 365–376, www.цееол.цом.

258. Видео ”Сафе дистанце”, продукција: УС Аир Форце, постпродукција: куда.орг, Центар за нове медије, Нови Сад, 2006, www.куда.орг/ен/ноде/564

259. Војводић Момир, Амерички арнаутик, Српска радикална странка – ЗИПС, Београд 2000.

260. Волимо те отаџбино наша, www.youtube.com

261. Вујаклија, речник сленга, вукајлија.цом

262. Вукићевић Дејан, Први српски рат плакатима, изложба Народне бибилотеке Србије, 2005.

263. Вуковић Данило, Морално право на војну интервенцију, Социологија, 2000, вол. 42, бр. 1, стр. 69–84

264. Вуковић Слободан, НАТО агресија и прича о „патриотама” и „издајницима”, Социолошки преглед, 1999, вол. 33, бр. 1-2, стр. 143–154

265. Вуковић Слободан, Стереотипи о Србима и разбијање Југославије, Зборник Матице српске за друштвене науке, 2006, бр. 120, стр. 75–112

266. Вулетић Владимир, Wхy бре? НАТО агресија на Југославију – различита схватања узрока рата, Социологија 2000, вол. 42, бр. 1, стр. 85-94

267. YУ222 (јутутуту), електронски дневни лист, Истраживачка станица Петница, www.psc.ac.yu/YU222/38.html, 1999.

268. Жанић Иво, Смрт црвеног фиће, Студио графичких идеја, Загреб, 1993.

269. Запад, часопис за грађанску политику и културу, година И, август 2007, бр. 1, година И, новембар 2007, бр. 2, година ИИ, март 2008, бр. 3, година ИИ, јул 2008, бр. 4.

270. Зборник Европски дискурс рата, приредио Обрад Савић, Београдски круг, Београд, 1995.

271. Зипф, Георге Кингслеy Хуман Бехавиор анд тхе Принципле оф Леаст Еффорт. Ан Интродуцтион то Хуман Ецологy, Неw Yорк, Хафнер, 1965.

272. Животна средина и здравље – последице НАТО агресије на Југославију,
XВИИ Стручна конференција Градског завода за заштиту здравља, Београд и Српског хемијског друштва, текстови на српском и енглеском главни уредник Јасна Ристић, преводилац Весна Дадић-Живојиновић, Београд, Градски завод за заштиту здравља, 1999.

273. Бурић Ахмед, Гоеббелс на ћирилици, Дани бр. 99, 12.4.1999, е-издање

274. Фулгоси Сања, Туђман Вуковић Нина, Релевантност фреквенције језичне употребе при опису структуре лексема, Филозофски факултет Загреб, 2000.

275. Тадић Марко, Увод у рачунално језикословље, Техничко велеучилиште Загреб, 2001.

276. З магазин Балкан, Покрет за слободу, бр. 5, Београд, 2008.

277. Прелом, часопис школе за историју и теорију уметности ЦСУб, бр.1, година И, јун, Београд, 2001.

278. Колективно невини, Нин, бр. 2705, 2002.

279. Шимлеша Бруно, Рат као сигуран извор идентитета и извјесности у (пост)модерном друштву, Дискрепанција, св. ИИ, бр. 4, просинац 2001.

280. Дакић Гојко, Кад ја тамо, а оно међутим, Глас Српске, 2008.

281. Дворниковић Владимир, Карактерологија Југословена, Просвета, Београд 1990.

282. Ђерић Гордана, Смисао жртве у традициналној култури Срба, Антрополошки оглед, Светови, Нови Сад, 1997.

283. Јовановић Ђ, Један поглед на кратку историју разарања друштва у Србији. Кич пева на рушевинама, Република, бр. 259, Београд

284. Марић Јован, Какви смо ми Срби?, Прилози за карактерологију Срба, Београд 1998.

285. Ђерић Гордана, Пр(а)во лице множине. Колективно самопоимање и представљање: митови, карактери, менталне мапе и стереотипи. Београд, Филип Вишњић, 2005.

286. Ђерић Гордана, Стереотип: крај (једне) приче, Филозофија и друштво, бр. 3, 2005.

287. Ђерић Гордана, Идеје и стратегије дискурзивног изједначавања живота и смрти, Филозифија и друштво, XXИ, 2005.

288. Митровић Љубиша, Језик, идентитет, духовно јединство српског народа у доба глобализације, Филозофски факултет, Ниш

289. Крај српске несреће, Реч, бр. 55.1, децембар 1999.

290. Култура и рат, Ана Оташевић, Нин, 1. јули 1999.

291. Бжежински Збигњев, „Никад више – осим у Босни”, у: Босма и Херцеговина – језгро великосрпског пројекта, Хелсиншки одбор за људска права, Београд, 2006.

292. Бугарски Ранко, О језику и национализму, Политика, 13.12.2003.

293. Божовић Ратко, Узалудна књига, Чигоја штампа, Београд, 1999.

294. Бугарски Ранко, НАТО против Југославије: два света, два дискурса, Воице, Пеаце&Хуман ригхтс, но 20, авгуср 1999.

295. Глас савјести у невремену, округли сто Мисао и дјело Радомира Константиновића, Ревија слободне мисли , бр. 41–42, Срајево, 2003.

296. Тропрсташи, Пешчаник, 27.3.2009, www.pescanik.net

297. Луковић Петар, Београде, бомбар дан, Ферал Трибун, 29.3.1999, Сплит, 1999.

298. Луковић Петар, Бомбардујмо Америку!, е-новине, 7.4.2009.

299. Дежуловић Борис, Минута за мртве, е-новине, 28.3.2009.

СПИСАК ПРИМАРНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

1. Radovan Beli Marković, Palikuća i Tereza milosti puna , Slovo ljubve, Beograd, 1976.

2. Радован Бели Марковић, Црни колач , „Милић Ракић“, Ваљево, 1983.

3. Radovan Beli Marković, Švapska kosa , BIGZ, Beograd, 1989.

4. Радован Бели Марковић, Године расплета , Агенција „Ваљевац“, Ваљево, 1992.

5. Радован Бели Марковић, Живчана јапија , Просвета, Београд, 1994.

6. Радован Бели Марковић, Сетембрини у Колубари , Просвета, Београд, 1996.

7. Радован Бели Марковић, Старе приче , СКЗ, Београд, 1996.

8. Радован Бели Марковић, Мале приче : vitae fragmenta , Филип Вишњић, Београд, 1999.

9. Радован Бели Марковић, Аша , Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2007.

10. Радован Бели Марковић, Ћорава страна , изабране и нове приче, СКЗ, Београд, 2007.

1. Закључак

Узимајући у обзир све наведено у претходним деловима овог Реферата, сматрамо да кандидаткиња мр Слађана Илић показује смисао за аналитичка, упоредна и суптилна микростилска и реторичка тумачења, као и посебну способност за самостална теоријско-емпиријска истраживања.

Анализа објављених радова мр Слађане Илић, као и неведени предмет, циљ, постављене хипотезе и предложени методи истраживања испуњавају предвиђене критеријуме који кандидаткињу, по нашем мишљењу, препоручују за израду докторске дисертације под називом Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића

Сматрамо да ће овај рад пружити допринос научном промишљању ове занимљиве, а недовољно истраживане области прожимања језика, политике и уметности. Такође сматрамо да ће резултати предложеног истраживања представљати допринос новим сазнањима о језику моћи и моћи језика, политичког дискурса и поетике савремене српске прозе.

Чланови Комисије:

Београд, 16. март 2011. Проф. др Јелена Ђорђевић

Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет, Београд

Проф. др Добривоје Станојевић